Ovo je odlomak iz knjige o Paji - POSLE FAJRNOTA.
Tekst preuzet sa sajta krajinaforce.com
Zavaljen na svom brodu, Paja je vario dobro skuvani pasulj. Malo mu se dremalo, ali trebalo je nastaviti sa gradnjom. Lelujao je među javom i snom: „Kakav će to brod da bude...” Krajičkom oka spazio je da mu se približavaju dva uniformisana lica. „Oficiri”, blinkala je crvena lampica kroz avgustovski polusan.
- Molim vas da odmah pođete sa nama. Paja gunđa, ali tromo hoda. Oficiri ga prate.
Tog dana je u Belom dvoru bila organizovana specijalna projekcija ratnog spektakla „Bitka na Neretvi” za Josipa Broza Tita. Morali su da budu prisutni svi - od šminkera do kompletne glumačke postave. Jedino je Orson Vels bio opravdano odsutan.
I Paju su dovezli do pred kapiju. Dočekale su ga dve devojke sa dva široka osmeha. Bio je jako namršten. Ljutina je parala vazduh. Oficiri su odahnuli, njihov radni zadatak je bio ispunjen.
- Izvolite, ovo je vaše odelo!
- Čije odelo?
- Crno, vrlo lepo, za vas.
- Ja nemam nijedno odelo.
- Večeras je zvanična projekcija za maršala, svi moraju da budu svečano obučeni.
- Ja ne moram ništa.
- Gospodine Vuisiću, ovo je vaše odelo.
- Možda da ga vi probate, a da se ja vratim na Adu - bio je odlučan dok su se probijali kroz šumu, okruženi vojnicima i ljudima koji su ga gledali s neskrivenim divljenjem. Došli su do garderobe. I dalje je stajao u bermudama, razdrljenoj prugastoj košulji i papučama izbledelim od peska.
- Ovo je vaša kravata - nisu odustajale garderoberke.
- Danas nisam planirao da se obesim, ne treba mi kravata! Njihov tajac je bio jači od njegovog baritona. Probrana publika je već bila u specijalno dekorisanoj sali, ugašeno svetlo je najavljivalo uzbuđenje. Dolazi Tito. Josip Broz je hodajući ka dvorani začuo galamu. Polupogledom je upitao pratnju šta se dešava. Svi su zaliveno ćutali. Vratio se korak unazad i sam otvorio vrata improvizovane garderobe. Gledali su se oči u oči.
- Druže, jesu li vaši šoferi nosili odela i kravate u ratu? Teraju me da ovo obučem, a svi znaju da sam ja u filmu šofer Jordan.
Broz se nasmejao, prepoznao ga, zagrlio i povukao u jednu malu, sporednu prostoriju. Opet je nastao tajac. Samo je u jednom trenutku konobar uneo „čivas”. Projekcija je kasnila. Razdvojeno su ušli u salu. Dugo godina posle toga Paju niko nije pitao za susret sa Titom, a kada su ga konacno pitali, samo je rekao da ne zeli da prica o tome.
Tekst preuzet sa sajta krajinaforce.com
Zavaljen na svom brodu, Paja je vario dobro skuvani pasulj. Malo mu se dremalo, ali trebalo je nastaviti sa gradnjom. Lelujao je među javom i snom: „Kakav će to brod da bude...” Krajičkom oka spazio je da mu se približavaju dva uniformisana lica. „Oficiri”, blinkala je crvena lampica kroz avgustovski polusan.
- Molim vas da odmah pođete sa nama. Paja gunđa, ali tromo hoda. Oficiri ga prate.
Tog dana je u Belom dvoru bila organizovana specijalna projekcija ratnog spektakla „Bitka na Neretvi” za Josipa Broza Tita. Morali su da budu prisutni svi - od šminkera do kompletne glumačke postave. Jedino je Orson Vels bio opravdano odsutan.
I Paju su dovezli do pred kapiju. Dočekale su ga dve devojke sa dva široka osmeha. Bio je jako namršten. Ljutina je parala vazduh. Oficiri su odahnuli, njihov radni zadatak je bio ispunjen.
- Izvolite, ovo je vaše odelo!
- Čije odelo?
- Crno, vrlo lepo, za vas.
- Ja nemam nijedno odelo.
- Večeras je zvanična projekcija za maršala, svi moraju da budu svečano obučeni.
- Ja ne moram ništa.
- Gospodine Vuisiću, ovo je vaše odelo.
- Možda da ga vi probate, a da se ja vratim na Adu - bio je odlučan dok su se probijali kroz šumu, okruženi vojnicima i ljudima koji su ga gledali s neskrivenim divljenjem. Došli su do garderobe. I dalje je stajao u bermudama, razdrljenoj prugastoj košulji i papučama izbledelim od peska.
- Ovo je vaša kravata - nisu odustajale garderoberke.
- Danas nisam planirao da se obesim, ne treba mi kravata! Njihov tajac je bio jači od njegovog baritona. Probrana publika je već bila u specijalno dekorisanoj sali, ugašeno svetlo je najavljivalo uzbuđenje. Dolazi Tito. Josip Broz je hodajući ka dvorani začuo galamu. Polupogledom je upitao pratnju šta se dešava. Svi su zaliveno ćutali. Vratio se korak unazad i sam otvorio vrata improvizovane garderobe. Gledali su se oči u oči.
- Druže, jesu li vaši šoferi nosili odela i kravate u ratu? Teraju me da ovo obučem, a svi znaju da sam ja u filmu šofer Jordan.
Broz se nasmejao, prepoznao ga, zagrlio i povukao u jednu malu, sporednu prostoriju. Opet je nastao tajac. Samo je u jednom trenutku konobar uneo „čivas”. Projekcija je kasnila. Razdvojeno su ušli u salu. Dugo godina posle toga Paju niko nije pitao za susret sa Titom, a kada su ga konacno pitali, samo je rekao da ne zeli da prica o tome.
Нема коментара:
Постави коментар